Utisci generacije 2010/2011


Praksa - Niz šokova sa happy endom

 Prvi šok je svakako od 9 do 5. Za mene koji nisam imao prilike da budem u velikoj firmi to je bilo prilično veliki šok.Od 9 do 5 je mnogo vremena. MNOGO. Duže od većine predavanja na fakultetu, duže od prosečnog izlaska (dobro ima i onih jutarnjih ;) ).

Za to vreme ste tu na radnom mestu. Niko vam neće zameriti ako odete ranije, ali niko ne ide. Niko ne ide dok se ne završi posao za taj dan. Međutim, od 9 do 5 ne znači da toliko vremena morate provesti za stolom ispred računara i slično. Tu su pauze, tu je ručak, tu je druženje koje svakako ulepšava svaki dan. Nakon što sam krenuo "pravilno" da delim radno vreme, radni dan je postao mnogo zabavniji.

Drugi šok: hostel
Biti smešten u hostelu sa ljudima koji su na "istom ili sličnom" mestu u životu je odlična stvar. Nikada nije dosadno i potpuno je drugačije od tipičnog leta koje mi se dešavalo prošlih nekoliko godina (ono leto koje deliš na odbrojavanje dana do odlaska na more i kada se vratiš sa mora brojiš koliko do prvog septembarskog ispita...). U hostelu se okupljamo svi i uvek je zabava. Često kažemo da je osećaj kao da smo na ekskurziji. Naravno posle radnog dana niste puni energije da skačete celu noć, ali nije da se nije dešavalo. :)

Treći šok : veličina zgrade! Prve dve nedelje mi se redovno dešavalo da se izgubim, krenem u pogrešni deo zgrade. Polako sam naučio osnove: kako do kuhinje, kako do CS-a, kako do Dese. Sada mi zgrada ne igleda više toliko zamršeno. Čak bih rekao da ima neke logike u tome kako je sve postavljeno. Neke logike… Četvrti šok: ljudi! Mladi, energični i zabavni. Takvi su oko naše kancelarije. Atmosfera je krajnje prijatna, opuštena, radi se, ali to ne znači da je mrtva tišina. Svako je spreman da ti posveti vremena koliko ti želiš (naravno dogovorimo se kada). Bez problema saznaš ko su ljudi, kakvi su, šta rade, šta ih nervira. Osetiš se kao deo tima. Lepa je ona priča o korporativnom duhu, sloganima, motoima i pesmicama, ali tek ovde se ti osetiš kao deo tima. I to je zaista dobar osećaj.

Nakon kraćeg vremena privikavanja, poslati smo na teren. Odmah da kažem da nisam fan terenskog rada, ali jako mnogo možete videti o poslovanju i poslu uopšte na terenu, po Vip šopovima. Zatim su krenuli i prvi zadaci, smislite rešenje za ovo, prezentujete tada i tada, ako treba pomoć pitajte. Krajnje fer pristup, gde nema puno zamerki. Posle četiri nedelje mogu da kažem da sam sagledao širinu posla koji radi moj sektor, koliko problema rešavaju dnevno, što je u suštini nešto i najzabavnije. Interesantno je biti sa ove strane. Svi imamo telefone, ali ja nikada nisam razmišljao koliko ljudi i na kojim sve poslovima je zaslužno za to što ja mogu bez problema da zovem i da se porukam.

Za sada, odlično iskustvo. Naravno, uvek je bila tu alternativa da nisam aplicirao i da imam celo leto da čekam odlazak na more i da spremam ispite. Faliće mi more ove godine i možda ću kraće spavati zbog noćnog učenja za preostale ispite, ali ovo iskustvo - gde zaista imaš neku ozbiljnu praksu a ne samo onaj pečat - vredi.

Jovan Muškinja
Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad
Sales Department



Znanje, zabava, iskustvo

Uprkos početnom ushićenju kada sam saznala da sam izabrana za Vip studenta, kako se bližio dan početka prakse moram priznati da me hvatala prilična trema…

Da li ću se uklopiti, šta će biti moji zadaci, kakvi su ljudi i kako će izgledati leto provedeno na poslu, umesto na moru. Na moju veliku sreću, onog trenutka kad sam kročila u kancelariju u koju sam smeštena, sektor prozvodi i usluge, sve moje brige su nestale. Ljudi mladi, ambiciozni, vedri, atmosfera krajnje prijatna… Ima puno da se radi naravno, ostaje se duže ali sve se postiže uz malo truda i osmeh na licu. Moj zadatak je bio da uradim benchmark analizu ponuda mobilnih operatera u Evropi, i kroz to sam naučila dosta toga ali takođe i dobila priliku da pokažem svoju kreativnost i ponudim nove ideje i rešenja iz ove oblasti. U pauzama od posla tu je bilo druženje sa ostalim Vip studentima, uz neizbežni ručak kod Dese u 13h i stoni fudbal u chill out zoni. Trenuci zajedničkog smeha internim šalama i ushićenje kada je legla prva plata na račun - neprocenjivo.

Sve u svemu, vreme provedeno u ovoj kompaniji bih opisala u 3 reči: znanje, zabava, iskustvo. Hvala Vip mobile.

Jasna Hamzić
Ekonomski fakultet - Beograd
Products and Services



Praksa na Vip način

 Radni dan u Vipu počinje mnogo pre ulaska u kancelariju. Sa prvim “od 9 do 5” šokom smo se svi junački izborili nakon samo par radnih dana, ali meni je i dalje najveći problem buđenje (znam da i ostali studenti imaju taj problem ali oni za razliku od mene ne žele da priznaju ☺).

Ono što me svakog jutra raduje i pomaže mi da ne kasnim je činjenica da ću do Vipa stići fantastičnim Beovozom, koji je nešto najbliže teleportu što Beograd može da ponudi, a svi oni koji zavise od gradskog prevoza znaju šta to znači ;) Potrebno mi je tačno 9 minuta i radni dan može da počne. Svaki dan je drugačiji, što zbog radnih zadataka i stvari koje ovde naučim, što zbog samog druženja sa ostalim Vip studentima. U poslednjih par nedelja se ručak u 13h nametnuo kao dogovor sam po sebi, a svakog dana minimum 15 minuta posvećujemo detaljnoj diskusiji gde bismo mogli ručati. Uglavnom uvek pobedi kantina “kod Dese” gde se po super cenama mogu naći ukusni specijaliteti i jela “a la mama”. Možda ćemo posle dvomesečne prakse svi imati par kilograma više ali tih pola sata kod Dese su čista sreća. Da se razumemo, ne uživamo mi samo u hrani, uživamo jer smo zajedno, jer smo opet zauzeli najveći sto, jer se stalno smejemo preko mejling liste, jer smo se super sprijateljili, jer ćemo posle posla otići na kratko piće (do duboko u noć), jer ćemo posle ovog iskustva imati mrežu prijateljstva po celoj Srbiji. A posle Dese, back to work ☺.

Moja Vip nagrada je stručno usavršavanje u sektoru korporativnih komunikacija (a komunikacije su ključ svega, zar ne? ☺) Kod nas je i ovo leto u znaku odbojke, jer Vip sada već tradicionalno organizuje turnire u odbojci na pesku, širom Srbije. Aktivno sam učestvovala u pripremi materijala, pozivnica, pisanju tekstova a kasnije sam sve ispratila i uživo sa terena. Vip Beach Masters je sjajan događaj koji čini da se osećate kao na moru - pesak, sunce, dobra muzika, odlično raspoloženje, vrhunska igra, šta još poželeti? Začin celom događaju bilo je opušteno druženje sa ljudima iz online community-ja i školica odbojke za klince koju je vodio Vanja Grbić.

Dan po dan, naša dvomesečna avantura se polako bliži kraju. Mogu da kažem da sam vrlo srećna i zadovoljna, i da mi retko kada vreme prođe ovako kvalitetno i brzo. Čuli ste za Brankovu misao “od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”? Ja se sa tim uopšte ne slažem ☺

Jelena Vasilev
Fakultet organizacionih nauka - Beograd
Corporate Communications



Odlomak iz dnevnika Vip studenta

4.7.2011. (7.30am) Odakle alarm u pola noći?! Ah ne, već je 7. Snooze. Neee 7.30! Ko normalan stavlja snooze na 30 min?! Mental note: “ stavi snooze na 5 min”. Ma kakav mental note, ispravljam to.

Mrzovoljno stavljam kafu. Hm, kakav rezak miris! Jutarnji vazduh i mešavina turdžane, o tome su ljudi pričali! Budna sam pre 8, carpe diem here I come! Palim TV samo da vidim stanje na Gužvazeli. Šta je ovo posle vesti? Crtani fim?! Kao pre vrtića!!! Hej pa nisu ih promenili, moram da vidim pčelicu Maju samo maloo…neee 8.10 !!! Zakasniću, ponovo!

4.7.2011. (9.10am) Zdravo, ja sam student na praksi u Vip-u. Hvala na čestitkama, jeste sigurno je divno iskustvo, da znam da je u Srbiji teško naći praksu, aha postoji šansa da ostaneš u kompaniji, a i super su nagrade. Da, jedva čekam da svoje teorijsko znanje primenim u praksi! Mhm da, da… ma preplašena sam! Šta ako se ne uklopim, šta ako nešto ne budem umela da uradim, a šta da radim kada svi odu na more a ja ostanem u kancelariji ... da li će ovo biti najgore leto ikada?!

4.8.2011. (8.47am) Beovoz Zdravo ja sam student na praksi u Vipu. Da, tu sam već mesec dana...ma proletelo je, navikla sam se na “od 9 do 5”, divan je osećaj iskoristiti dan! Kao da su mi juče dali da čitam “Kodeks poslovnog ponašanja” a sada stvarno imam sliku o tome kako funkcionišu svi procesi u HR-u! Bilo je lako uz nesebičnu pomoć i podršku starijih kolega. Podele i definicije imaju To duboko značenje kad ti ožive u rukama, stvarno! Nećeš mi ni verovati dok ne probaš, a i počela sam više da cenim vreme, naručito slobodno! Naravno, može piće posle posla, ali tek u 19.30h idem prvo sa “Vip studentima”, nije nam dosta druženja na poslu! ☺

4.8.2011. (11.45.pm) Zeleni tramvaj broj 9. Zdravo, ja sam student na praksi u Vipu. Par stanica do kuće, dovoljno za par stranica “lake literature”. Vip student pametno koristi vreme, da ono ne bi iskoristilo njega. ☺ Polako “zatvaram” dan sa par besplatnih sms-ova i 1000tim osmehom: “Neću da žalim jer nisam probala”

Teodora Đorđević
Ekonomski fakultet - Beograd
Human Resources Department



Budi Vip student - imperativ ili nešto drugo

…to je bio tako dobar razlog. Kada malo bolje razmislim, to je bio zapravo jedini prihvatljiv “izgovor” - reći ćeš im da ove godine ipak nećeš ići na to letovanje. To što ste rezervisali hotel, još nešto i platili…pa to može da se odloži (sredi)…to kod nas,znaš!

Za njih more, provod i sve što ide uz to, a za mene Beograd…i to Novi…kažu, to ti je sva sreća. Tamo je i zgrada Vip mobile. E, tu ćeš raditi letnju praksu, pričao mi taj drug. Prošle godine i on je bio Vip student. I moj sektor si dobio - dodao je još. Govorio mi šta je radio, naučio, neke druge stvari… Ništa nisam zapamtio. I pokazalo se kao dobro. Svi mi doživljamo stvari na drugačiji način. Nisam ga ja tada ništa ni pitao. Nisam imao šta, raspričao se i ko zna koliko bi još pričao, da mi nisu počinjale vezbe na fakultetu, kod njega… on je asistent.

Evo bliži se kraj prakse, i sada bih ja njemu ispričao kako je meni bilo, kako sam ja to video i šta sam radio. Ovo poslednje, to što sam radio, možda je vredno najviše pažnje, ali njemu sada to ne bi bilo toliko interesantno, koliko vama, mlađima koji tek dolazite. Međutim, ima tu još nešto. Kada radiš u kompaniji koja brine o mladima, a naročito studentima, onda i ti poprimiš taj deo korporativne kulture. Zbog toga se i ovde moram pobrinuti za vas, buduće Vip studente, neću vam pričati taj deo, te detalje! Biće to na malo drugačiji način, da zapamtite… “da i vi budete deo Vip priče”.

Do kraja hodnika i desno, a onda druga vrata levo… e tu je naš sektor, naš ‘office’ - “Bi - Aj” (BI) i “Em - Aj” (MI), odnosno, Business & Marketing Intelligence. Inače je nekako bolje za tebe da pamtiš te skraćenice, a još kada se upoznaš sa KPI… ni nema ih puno. Nas osmoro je u toj kancelariji, nekad više nekada manje. Sve je super prvih nekoliko dana, samo, još uvek postoje kolege kojima je ID kartica naopako okrenuta, i baš tada ste zaboravili kako im je ime. Ali to nekako i nije bitno kada je atmosfera toliko zdrava i prijateljska. Složićete se, to je i normalno da nekome zaboravite ime. Normalno je i to da ti se prispava na poslu, onako baš… osam sati se radi, prvi je put, a i tu noć smo imali panoramsko razgledanje Beograda… mnogo je lep “Povetarac”, onaj splav. Dešava se da vreme prolazi i brzo i sporo. Ali prolazi mi još nešto kroz glavu tih prvih dana - misao o tome kako je lepo biti student. E sada radimo. Idemo na ručak. Onda smo završili.

Kući smo krenuli, mi studenti svi zajedno. Već se i prva druženja organizuju. Ipak na tom putu prema kući, kada je 17h, shvatiš da tvoje radno vreme nije prošlo. Ono još traje, prija ti ponekad… ponekad kažem. A to još traje najmanje, sat, dva ili tri… sve zavisi. Ono traje jer ti iza leđa, na putu do kuće, autobusu ili “sedmici” tramvaju, dopire priča kako je njegov šef ili njen “head” fasciniran njihovim rezultatima. Pokušavam da im objasnim da ovo što radi moj sektor jeste stvar koja me mnogo interesuje. I tako svi ponešto… Pa verujte mi, da su Danka i Jovan (Residential Sales) imali ugovore kod sebe u “95”-ici, one dve bake što su sedele odmah iza vozača, potpisale bi na Brankovom mostu SMART 300 na 24 meseca. Tako smo bili ubedljivi i pričali, promovisali, a sve to posle radnog vremena, mada bilo je toga i na ručku, kod Dese u menzi.

Dani su prolazili, i Vip je postao “mreža koja najbrže raste”. To smo svi znali. I svi smo saznali istog dana, videli smo taj slogan i promotivnu kampanju, na svakom hodniku i svakom ćošku. I onda, imaš osecaj da i ti rasteš, svakim danom, sve više… To radno vreme kao da se skratilo, a onaj narod iz gradskog prevoza već sve zna o tarifama.

Danas na povratku kući razmenjujemo mišljenja o današnjem treningu. Slučajno me jedan gospodin upitao u prevozu, čime se bavim, šta treniram, a ja mu kažem - prezentacione veštine, gospodine. Fino - odvrati on. Juče je bilo njih troje na intervjuu za posao. Otvorila se pozicija u kompaniji, i pozvali su ovogodišnje Vip studente. Kažu, jedno lepo iskustvo.

Kao što sam na pocetku rekao, deo Vip priče uvek ostaje u Vip-u, i to je ono što svako treba da otrkije. Da pokuša da pronađe sebe u realnom poslovnom sistemu, da vidi šta želi da radi. Odnosno, još bolje, da vidi šta ne želi. Oba jednako vrede. Ono sa čime se odlazi sa Novog Beograda, jeste jedno lepo iskustvo. Prošarano je raznim perspektivama, a boje vi sami određujete. Neki će verovatno i ostati, a za njih će uvek biti one vesele… korporativne. Za one koji nastavljaju studije, uvek ce važiti rečenica - “u pravoj kompaniji to se radi tako i tako, ja znam jer sam ja Vip student”.

Zato mogu reći da ovaj program, ipak jeste imperativ za mlade i ambiciozne ljude, zato znam da vreme koje sam proveo u Beogradu ipak jeste bilo vredno… iako sam samo video slike sa ‘njihovog letovanja’.

Bilo mi je zadovoljstvo upoznati ove ljude. Odlično leto… sledeće nedelje idem u Finsku, na master studije… šta ću… 15.avgust 2011., Beograd

Bojan Đuričković
Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad
Business & Market Intelligence